Socijalno - ekonomska karta Kraljeva

Opstina Kraljevo, sa 82 naseljena mesta, organizovana u 66 lokalnih zajednica, obuhvata teritoriju od 1.530 km2 i najveca je u Republici Srbiji. Svojim polozajem Kraljevo objektivno predstavlja znacajnu raskrsnicu, kao i trgovacki i administrativni centar Raskog regiona.U ovoj opstini, koju naseljava 123.000 stanovnika, od cega 63.000 u urbanom delu grada, sveukupna situacija je izuzetno teska usled ekonomskog kolapsa koji je posledica pogubne politike bivseg rezima, a ciji je rezultat veoma nizak zivotni standard gradjana. Trenutno ima 18.400 nezaposlenih, sto predstavlja oko 40% radno sposobne populacije. U ovoj opstini zvanicno ima 30.000 zaposlenih. Od ovog broja, 20.500 osoba je zaposleno u privredi, 5.200 u vanprivrednim delatnostima i 6.500 (nezvanicno preko 10.000) u privatnom biznisu. Ekonomska struktura je raznovrsna, obuhvacene su sve ekonomske grane, medju kojima je najznacajnija industrija.

Industrija: U ovom sektoru je zaposleno preko 10.000 osoba, sto iznosi 33% od ukupnog broja zaposlenih u opstini. Vecina zaposlenih radi u drustvenim preduzecima, nekadasnjim gigantima, kao sto su Industrija vatrostalnih materijala »Magnohrom«, Fabrika vagona, Gradjevinsko preduzece Kablar, Drvna industrija Jasen, Fabrika odece Buducnost, Elektron itd. Sva navedena preduzeca su, pre raspada prethodne drzave Jugoslavije, bila uspesni izvoznici – uglavnom orijentisani na evropsko trziste. Zbog fatalne ekonomske politike prethodnog rezima, nametnutih sankcija i rata, ova preduzeca su izgubila svoja trzista i trenutno su pred ekonomskim kolapsom.

Poljoprvreda ove opstine se karakterise raznovrsnim resursima za proizvodnju, i to zahvaljujuci dobrim hidroloskim uslovima i plodnoj zemlji razlicitih vrsta. Razvijene su sledece vrste poljoprivredne proizvodnje: stocarstvo, zivinarstvo, vocarstvo, povrtarstvo i slicno. U selima pod Kopaonikom narocito je razvijeno vocarstvo (proizvodnja sljiva, kajsija i jabuka). Poljoprivredno zemljiste u opstini obuhvata 72.032 ha, od cega obradjeno zemljiste pokriva 20.250 ha, pasnjaci 25.081 ha, livade 20.240 ha i vocnjaci 6.442 ha. Zemlja je uglavnom u privatnom vlasnistvu i razvoj poljoprivrede se zasniva na privatnom sektoru. Zahvaljujuci resursima, jedna od najvecih pijaca poljoprivrednih proizvoda (svakodnevna prodaja poljoprivrednih proizvoda i stoke na veliko) nalazi se u Kraljevu.

Turizam: Geografski polozaj ove opstine i postojanje proizvodnih kapaciteta cine dobru osnovu za dalji razvoj turizma. U neposrednoj blizini Kraljeva nalaze se dobro poznati srednjevekovni spomenici – manastiri Zica i Studenica i srednjevekovni grad Maglic. Na teritoriji opstine se nalaze brojni brojni izvori mineralnih voda koji omogucavaju razvoj banjskog turizma. Tu su Mataruska Banja, Bogutovacka Banja, Lopatnicka Banja i Vitanovacka Banja.

Sitno preduzetnistvo i zanatska proizvodnja su u poslednje vreme u velikom porastu. U opstini je registrovano preko 1.000 privatnih preduzeca i 2.900 samostalnih radnji, sto predstavlja dobru osnovu za buduci razvoj. Broj ovakvih radnji i preduzeca se, iz godine u godinu, povecava.

Zdravstveni centar Studenica sa oko 1.800 zaposlenih je regionalni centar koji pruza zdravstvene usluge gradjanima Kraljeva, Raske, Novog Pazara i Vrnjacke Banje, kojih ima preko 200.000. Prema svim anketama koje je sprovodio Forum NVO, gradjani uglavnom nisu zadovoljni primarnom zdravstvenom zastitom.

Centar za socijalni rad pokriva oko 600 korisnickih porodica, sa oko 4.000 krajnjih korisnika koji socijalnu pomoc primaju sa nekoliko meseci zakasnjenja. U opstini ima oko 20.000 registrovanih penzionera, od kojih preko 50% prima manje od 50 evra mesecno. Izuzetno teska ekonomsko-socijalna situacija, narocito izrazena tokom posleratnog perioda, utice na gradjane koji imaju egzistencijalne i psihosocijalne probleme. Najugrozenije kategorije su deca, stari, bolesni i hendikepirani. Finansijska pomoc, deciji dodaci, socijalna pomoc i licni dohoci takodje kasne, a, i kada se dobiju, njihovi iznosi ne zadovoljavaju elementarne zivotne potrebe.

U toku NATO intervencije (vazdusni udari 1999.) mobilisano je 23.000 ljudi. Poginula je 41 osoba, ostalo je preko 200 invalida i ranjeno 65 gradjana. Srusena su tri mosta i osteceno 2.100 kuca. Ukupna steta je procenjena na 6 miliona evra.

Takva ekonomska situacija je jos vise pogorsana novim talasom interno raseljenih lica sa Kosova koji je usledio u junu 1999. Vecina njih je zelela da ide u Beograd, ali, po naredjenju ondasnjih vlasti, policija ih je sprecavala da se krecu prema severu i zadrzavala ih na teritoriji opstine Kraljevo. Tadasnja vlast je tvrdila da je ona pobedila na Kosovu i da u Srbiji nema raseljenih lica. Prema podacima UNHCR u Kraljevu, na teritoriji opstine Kraljevo zvanicno ima 23.000 interno raseljenih lica i izbeglica; nezvanican broj je oko 25.000. Ovaj broj obuhvata 2.600 izbeglica iz Bosne i Hrvatske (od ovog broja 650 je smesteno u 12 kolektivnih centara) i 19.860 raseljenih sa Kosova koji su poceli da stizu sredinom juna 1999, a to je oko 25% ukupnog stanovnistva ove opstine i najveci procenat u Srbiji. Od 19.860 raseljenih sa Kosova, 19.000 ih je u privatnom smestaju (u iznajmljenim stanovima, kod rodjaka itd.). Preko 800 (300 dece) ih je smesteno u 12 kolektivnih centara u prigradskim naseljima oko Kraljeva i okolnim selima. Od avgusta 2001, samo korisnici iz dva kolektivna centra, Maricic i Morava, dobijaju jedan topli obrok dnevno. Uslovi za zivot u ovim centrima su izuzetno teski zbog nedostatka toaleta, vode, grejanja, kreveta, zimske odece, sredstava za licnu higijenu, lekova i odgovarajuce ishrane. Sobe su pretrpane, odrasli i deca spavaju zajedno, u istim krevetima, a svi su izlozeni bolestima zbog izuzetno losih higijenskih uslova.U kolektivnom centru Vitanovac, u kojem je smesteno 70 osoba, nema tekuce vode. Nema uslova ni za kuvanje, ni za kupanje, ni za pranje vesa. Ipak, broj prijava za smestaj u kolektivnim centrima raste. To pokazuje da su ustedjevine za smestaj i ishranu iscrpljene. Ucestale stresne situacije, uvecani strahovi i neizvesnost veoma negativno uticu na ovu populaciju, narocito na decu i adolescente.Odrastanje u takvim drustvenim okolnostima, u kojima su deca cesto prepustena sama sebi, uzrokuje premanentno povecavanje maloletnicke delinkvencije – konzumiranje alkohola, prostituciju mladih, samoubilacke ideje i druge negativne vidove ponasanja. Dosadasnje iskustvo u Kraljevu, nazalost, ukazuje na to da se svi navedeni problemi najcesce skrivaju, ili samo delimicno resavaju. Mnoge akcije i programi se usmeravaju na posledice, a ne na uzroke, a izgovori se nalaze u nedostatku sredstava ili osoblja.

Forum NVO se bavi nizom drustvenih aktivnosti i gradjanskih akcija usmerenih ka resavanju problema lokalnog drustva, kao sto su izgradjivanje kapaciteta lokalne samouprave, socijalna integracija i multikulturna interakcija. Vecina ovih aktivnosti se odvija u Drustveno-razvojnom centru Lingva u Kraljevu. Ovaj Centar je postao prepoznatljivo mesto kako za raseljena lica i izbeglice, tako i za lokalno stanovnistvo, mesto gde se nalazi solidarnost i socijalna podrska. U predstojecem procesu demokratizacije i tranzicije sistema, Forum NVO ce da pokusa, u saradnji sa lokalnom vlascu, da pomogne najugrozenijim gradjanima koji ce, sasvim izvesno, osiromasiti u zapocetim procesima. Projektima ekonomskog samoosnazivanja, mikro kreditiranja, edukacije gradjana i zaposlenih u institucijama sistema, pokusavamo da pomognemo i gradjanima i lokalnoj vlasti u resavanju kljucnih problema. Ovo bi mogao da bude adekvatan nacin stvaranja preduslova za iniciranje gradjanskog drustva, kao prvog koraka ka organizovanju moderne drzave.

Forum NVO, 2008.